UVODNA REČ
"Vodopadi Srbije", svakako dovoljan razlog da se napiše publikacija i pripremi web prezentacija koja je pred Vama.
Mesta ili mikrolokaliteti pojava vodopada u Srbiji svakako predstavljaju jedinstvena, skrivena i po malo mistična mesta, do kojih da bi se došlo treba puno veštine, znanja i ljubavi prema ovim prirodnim fenomenima. Za njih se, kao po pravilu uvek vezuju neke interesantno-neverovatne priče lokalnog stanovništva iz davne prošlosti (npr. mesto gde su se okupljale vile i vilenjaci, javljala čudna magija i drugi događaji) a svakako da bi zagolicali maštu potencijalnog i budućeg posetioca vodopada.
O vodopadima u Srbiji zasigurno se malo zna, jer do danas u stručnoj javnosti a i kroz bogati publikovani material, nije bilo sistematizovanih i sveobuhvatnih prikaza gde se isti nalaze, njihove nazive, osnovne karakteristike, genetske uslove njihovog postanka, mogućnost dolaska i obilaska, predlog za njihovu zaštitu i valorizaciju jedinstvenosti ovih prirodnih fenomena, formiranje i vođenje baze podataka i izrada Atlasa geonasleđa-hidroloških spomenika u sistemu ukupne zaštite ovih prirodnih spomenika Srbije i Evrope.
Vodopad ili "mesto gde voda sleće", predstavlja najopštiji naziv za ovu nesvakidašnju prirodnu pojavu na rečnom profilu. Tačnije, na osnovu do poznatih definicija koje je dalo više autora (Petković., 1965; Lazarević., 1975; Milojević i dr, 1975; Anđelić, 1990; Nikolić, 1990) može se reći da je: "vodopad mesto na uzdužnom rečnom profilu gde se voda stropoštava niz vertikalni odsek".
Pojavljivanje vodopada u Srbiji svakako da nije uniformno i nije ih moguće očekivati na svakom rečnom toku, već se moraju stvoriti specifični geološki, geomorfološki, tektonski, hidrološki, akumulativni i dr. preduslovi praćeni procesima fizičko-hemijskog, termičkog raspadanja stenskih masa i erozijom.
Shodno tome, najopštije prihvaćena podela vodopada (po genetskom tipu postanka) je na:
- Tektonske vodopade
- Erozione vodopade
- Akumulativne vodopade
Tektonski vodopadi su vodopadi nastali na rasednom odseku u uzdužnom rečnom profilu predmetnog vodotoka. Tačnije, pojavljivanje vodopada "tektonskog tipa" i njihova manifestacija na terenu vezana je za dejstvo jedne markantne rupture ili za presecište više razloma iz sistema različitih orijentacija.
Erozioni vodopadi su vodopadi nastali dejstvom erozionih procesa koji uslovljavaju promenu otpornosti stena u zoni rečnog toka i koji se manifestuju formiranjem specifičnih oblika - pojave spiranja i jaružanja, razvoj klizišta i odrona, povećanjem nagiba i nastanak preloma na uzdužnim i poprečnim profilima vodotoka.
Akumulativni vodopadi su vodopadi koji se po genetskom tipu postanka, isključivo javljaju u terenima koji su izgrađeni od krečnjačko-dolomitskih (rastvorljivih) stena. U takvim terenima rečni tokovi njihovih izvorišta-vrela nose sa sobom znatne količine rastvorenog kalcijum-karbonata (CaCO3) i na mestima brzaka, gde se voda razbija i lomi preko postojećih pragova i stena, iz vode se oslobađa pomenuti karbonat i taloži u obliku bigra (siga, travertin) što ima za posledicu povećaje prvobitnih pragova i stvaranja bigrenih slapova i vodopada.
Međutim, neophodno je spomenuti i veliki uticaj fizičko-mehaničkog i termičkog raspadanja stenskih masa u zoni pojavljivanja vodopada. Tačnije, fizičko raspadanje stena je zapravo mehaničko raspadanje stena, na komade različite veličine i oblika a vrši se pod uticajem temperaturnih promena - termičko raspadanje, zatim zamrzavanje vode i rašćenje biljnog korena (koji razbija i usitnjava ne samo zemlju i neotporne stene već i čvrste i kompaktne stene).
Procesi hemijskog raspadanja stena vode ka tome da osnovni minerali u steni gube svoj kristalni oblik i prelaze u disperzno-kristalastu masu ili amorfne stene, a zatim se preobraćaju u rastresitu zemljišnu masu podložnu eroziji i transportu.
Prethodno pomenuti preduslovi (geološki, tektonski, geomorfološki, hidrološki i dr.) i procesi u sadejstvu jedni sa drugima omogućili su na uzdužnom profilu rečnog toka stvaranje pogodnog mesta za formiranje i oblikovanje vodopada, vodopada prikazanih u publikaciji "Vodopadi Srbije".
Pomenuta publikacija "Vodopadi Srbije" na popularan i slikovit način prikazuje svu raskoš i lepotu prirodnih pojava i oblika vodopada Srbije kojima svakako u daljim fazama istraživanja i prezentacije treba posvetiti posebnu pažnju, naročito u delu zaštite takvih objekata od nesavesnih korisnika prostora.
Publikacija je namenjena prevashodno ljubiteljima prirode i avanturistima, poštovaocima prostora u kome živimo, a sa željom da podstakne na razmišljanje i eventualnu promenu spoznaje o vrednosti ovih retkih i neponovljivih prirodnih objekata – VODOPADA, kojima se uvek vraćamo i nanovo divimo.
Ivan Đokić, dipl. inž. hidrogeologije
